*Још једна награда на конкурсу ,,Радионица баснописаца''

 

Наша басна:

Лења рода

Две роде су, по повратку са југа дочекала уништена прошлогодишња гнезда. Чекао их је велики посао око прављења нових.

Једна рода је предложила да потраже неко згодно дрво што ближе  реци. Вода би им била у близини, али и водене животиње којима се оне хране. Друга је сматрала да је боље да се населе мало даље од реке јер се бојала да река не надође, поплави обалу и уништи им гнезда.

Пошто се нису могле договорити, свака је урадила по своме. Прва рода је направила гнездо близу реке, а друга на једном крову даље од реке. Дошле су на свет и мале роде. Мајке су бринуле о њима. Првој роди је заиста било лакше да дође до хране него другој. Није пропуштала ни један случајни сусрет да то не помене својој другарици.

Али, кренуле су пролећне кише, речно корито је све више расло и на крају се излило. Бујица је носила све пред собом. Чупала је дрвеће из корена. Уништила је и гнездо прве роде. Мале роде су се нашле у великој опасности да настрадају у води.

Однекуд се појавила друга рода и помогла првој. Мале роде су биле на сигурном, у гнезду друге роде. Када се све завршило прва рода се извинила и захвалила другој, а затим је додала:

-        Ја те нисам послушала и умало да останем без својих младунаца. Лењост ми се није исплатила. Сада још морам да правим друго гнездо. Овога пута, саградићу га на сигурнијем месту а не на месту са кога ћу лакше и брже доћи до хране.

Лука Благојевић и Андрија Стаменковић, 4/1

ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река

Учитељица Љиљана Пејчић

 Басна у сликама: