*Писање састава – како помоћи деци да лакше и боље напишу састав

Život  je  sreća – zasluži  je.

,,ПИСМЕНОСТ ЈЕ У СВОЈОЈ  БИТНОСТИ: ПРОНАЋИ АДЕКВАТНУ,  НАЈБОЉУ,  ЈЕДИНУ И НЕЗАМЕНЉИВУ РЕЧ, КОЈА ДО МАКСИМУМА ВЕРНО СВОЈУ СТВАРНОСТ ,,СТВОРИ'' '',   

 Стана Смиљковић и Славка Стојановић у ,,Корак по корак ка бољем писању''

Ученици основношколског узраста на сваком часу говоре, читају и пишу да би се лепо и течно усмено и писмено изражавали.

Учење писања је као учење вештине плетења, пливања, шивења и зато на њему треба радити.

Пре свега, ученици морају што више да читају књиге примерене њиховом узрасту, саставе других ученика ... и бележе оно што им је занимљиво. Све што се од добрих писаца научи, побољшава стваралачке способности детета.

Добро би било да воде свој дневник, јер ће ту описивати оно што су доживели.

Деца ће увек  лакше писати о ономе што им је познато, јасно, што виде, мисле, осећају, што су доживела.

 Најбоље се описују догађаји у којима се емоционално и чулно учествује.

То би учитељи, наставници и родитељи требало да имају у виду када задају ђацима писање састава.

 Пре писања  кроз разговор код детета пробудити сећање на нешто, подсетити на дететова осећања везана за тему описа  (ако не може бити очигледно).

Да би написали добар састав, ученици такође морају добро познавати правописна и граматичка правила. Тако ће лакше пронаћи и одабрати језички израз.

Никако не почињати све реченице на исти начин (могу се узети речи са сличним значењем).

Написан састав се мора више пута прочитати да би се уочиле и исправиле евентуалне грешке.  Писменост као учење, вештина и стваралачка навика, стиче се једино праксом писања.

Помоћ детету у писању састава може бити вежба која има три фазе:

1.          Просторна и временска локација

Описивање не сме да се сведе на сувопарно и неповезано набрајање особина онога што је тема састава. Потребно је да се предмет, биће, појава одреди у простору и времену, па да се успостави веза са оним што је (га) окружује.

 На пример:

,,У нашој учионици налази се и....''

,,У својој коси Весна је имала...''

,,Тог зимског јутра...''

,,На заласку Сунца...''

,,На кухињском стилу међу осталим прибором за јело, тог јутра...''    ........

2.          Описивање битних својстава

Ово је најважнија фаза. Није довољно да се само саопшти како је нешто велико или мало; лепо или мање лепо; оваквог или онаквог облика или боје, мириса, укуса.

Добро би било да се дете научи да основне особине доведе у везу са другим сличним појмовима, да упоређује.

Тако се у процесу мишљења уводе: нове везе и  супротности, памћење, асоцијације;

Тако описан појам ,,оживљава'' у ученичкој свести јер мења положај у простору и времену.

Ово је одличан начин да се богати ученички речник и повећава његова изражајна моћ.

Примери:

,, Личи на ...''

,,Велико је као ...''

,,Има сличан мирис ...''

,,Када лежи, не разликује се од ...''

,,Скоро исти укус има као ...''   .....

3.          Одређивање основних функција

Пошто су описане спољне особине, треба указати и на оне које су скривене или нису довољно описане.

То се чини највише на основу ранијег искуства. Таква запажања често имају улогу резимеа.

На крају, треба додати да је веома важно пре писања састава сачинити план (редослед) .

Тако ће састав бити заиста уобличен, све ће у њему бити повезано.

,,Пред великим делима речи су сувишне''.

Како написати писмени задатак

САВЕТИ ЗА БОЉЕ ПИСАЊЕ

Још различитих текстова намењених, пре свега родитељима,  можете наћи  ОВДЕ

*И они су били вредни - 1. и 3. разред у Долцу са учитељицом Иваном Крстић

,,Христос васкрсе!'',   ,,Ваистину васкрсе!''

Ово су радови ученика 1. и 3. разреда у Долцу, истуреном одељењу Основне школе ,,Јован Аранђеловић'' из Црвене Реке.

 Ученици

1. Мартина Тричковић,

2. Наталија Илић,

3. Стефан Јовановић,

4. Стефана Јовановић

5. Невена Стојановић,

6. Невена Стевановић,

7. Кристина Милутиновић.

Поздрав за вредне ђаке и учитељицу Ивану Крстић!

*Различити материјали – различита својства и употреба

Да би произвели предмете зе свакодневну употребу, људи су од давнина користили различите материјале.

камен

Материјале, као што су: камен, глина, восак, песак, разни метали, човек је налазио и налази у природи. 

восак

песак

Приликом израде предмета човек користи још  и воду, друге течности и ваздух.

То су природни материјали.  

Они су део неживе природе.

Међутим, постоје природни материјали који су део живе природе.

То су: кожа, крзно, дрво.

крзно

кожа

дрво

Током времена човек је почео да неке природне материјале замењује вештачким, које је он сам створио.

 То су: вештачка гума, пластика, вештачка кожа, крзно, стакло...

пластика

стакло

                                                

Највише материјала које људи користе су чврсти.

Али, има и материјала у течном и гасовитом стању.

Чврсти материјали су: камен, дрво, пластика, метали, восак, глина...

Течни материјали су: вода, нафта, бензин..

вода

нафта

бензин

Гасовити материјали су: кисеоник, угљен-диоксид, азот, земни гас...

земни гас

Сви материјали имају нека заједничка својства, али и својства по којима се препознају и разликују од других материјала.

 Од тих својстава зависи шта ће се од ког материјала правити, за шта ћемо га употребити.

Заједничке особине свих чврстих материјала су:

-        Видњиви и опипњиви,

-        Имају одређен облик, који се може мењати у току обраде материјала и прављења предмета,

-        Имају тврдоћу.

Чврсти материјали се једни од других разликују по:

-        тврдоћи и

-        еластичности.

Тврђи материјали се теже обрађују. На пример, камен и метал.

Мекши материјали се лакше обликују и преобликују. На пример, пластелин и глина.

ЕЛАСТИЧНОСТ је особина материјала да се после савијања, истезања, гњечења или сабијања враћају у првобитни положај.

За материјале који не могу да се врате у првобитни облик, који трајно задрже облик или се сломе, кажемо да су НЕЕЛАСТИЧНИ.

Еластични материјали су: гума, тканина, пластелин...

  

Када чврсте материјале загревамо, они се шире, а када их хладимо, сакупљају се.

 Неки под утицајем топлоте омекшају, али поново очврсну када се охладе. На пример, гума, мека пластика... 

  

неки се топе (восак).

Неки чврсти материјали проводе топлоту. Када загрејемо један крај предмета, топлота се прошири на цео предмет. На пример, метали.

 

Неки чврсти материјали се под дејством топлоте запале и горе. На пример, хартија, тканина, крзно, дрво...

А сада, неколико примера примене својстава материјала приликом израде предмета:

СТАКЛО је провидан материјал. Пропушта Сунчеве зраке. Зато се од њега праве прозорска окна.

МЕТАЛ је јак, чврст материјал који лако проводи топлоту и подноси високе температуре. Зато се од њега прави посуђе.

 

ДРВО је чврст материјал који се лако обрађује. Зато је погодан за израду намештаја.

ГУМА је лако савитљив и мекан материјал. Тешко проводи топлоту и издржљив (еластичан) је. Зато се од њега праве аутомобилске гуме.

...

ОСОБИНЕ МАТЕРИЈАЛА

http://youtu.be/nCUPsud-9iU

*Životne lekcije

I, na kraju, pogledajte jednu prezentaciju

*DA VAM NEŠTO KAŽEM...

                                             

KO JE SIROMAŠAN?

    Jednog dana povede otac svog sina na selo, sa ciljem da sin shvati da ima puno siromašnih ljudi na ovom svetu.

   Otac, inače vrlo imućan čovek, omogućio je svome sinu lagodan život, i trudio se da mu ispuni svaku materijalnu želju.

    Proveli su dan i noć na farmi čiji su vlasnici bili siromašni ljudi, koji su sa teškom mukom zarađivali ne bi li preživeli.

   Kada su se vratili sa farme, znatiželjni otac upitao je sina: "Kako ti se svideo izlet?" "Bilo je zanimljivo", odgovori sin svome ocu.

   "Jesi li video koliko ljudi mogu biti siromašni", nastavio je otac. "Da", odgovori sin. "Da li si nešto naučio, sine moj" nije odustajao otac.

   "Video sam da oni imaju četiri psa, a mi imamo samo jednog. Mi imamo veliki bazen koji zauzima pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja. Mi imamo svetiljke u vrtu, dok oni imaju zvezdano nebo. Vidik iz naše kuće dopire do ograde, a oni imaju horizont koga ispunjavaju planine i doline čiji kraj se nazire jedino u ograničenju ljudskog vida, ili zbog nepreglednosti terena", odgovori sin.

   Kad je dečak završio, iznenađeni otac ostao je bez reči. Sin se na kraju razgovora zahvalio svom ocu sledećim rečima: "Hvala ti, oče, što si mi pokazao koliko smo siromašni!"