,,Ucenje je blago koje prati
vlasnika svuda.''
Мој
летњи распуст
Да се
на почетку разумемо: ВОЛИМ ЈА ШКОЛУ. Редован сам и одличан ученик. Ипак, мало
више волим школске распусте. Зимски распуст нас увек обрадује јер тада уживамо
у играма на снегу. Пролећни распуст није лош као мали предах јер после њега
обично долазе сва она пропитивања, писмене вежбе, и закључивање оцена. Међутим, они кратко трају. Летњи распуст је
нешто посебно. Пре свега што траје скоро три месеца.
Овај
летњи распуст ми је одлично почео. Сви су били задовољни мојим успехом у школи.
Сви су ме хвалили. И ја сам задовољан својим резултатима у школи. Годе ми све
те похвале.
Онда
су се низали дани, сви налик један на други. Мало дуже спавам, устајем,
компјутер, нешто мало помогнем тати или мами, опет компјутер, прошетам код
неког друга или он дође код мене, опет компјутер... Већ ми је постало досадно и
пожелео сам да кренемо у школу.
О мору
не могу ни да размишљам. Мојим кажу да немају пара. Питам се, како то неки
други имају, а ми немамо. Неки слабији ђаци иду и на море и на планину и на летовање и на зимовање. Ја
седим код куће. И другова за изласке је све мање. Отпутовали негде.
Прочитао
сам неколико књига из лектире. Одгледао сам више филмова. Занимљиви су, али
нисам тако замишљао овогодишњи летњи
распуст. Трудим се да родитељи не примете јер видим да ме већ забринуто
посматрају.
Једног
дана су ми рекли: ,,Звали су рођаци из Београда. Желе да одеш код њих на
неколико дана. Разговарали смо и са баком и деком. Било би им драго да неко време
проведеш са њима на селу. Шта ти мислиш?''
Више ми се допао предлог да одем у Београд. Да не бих растужио маму,
одлучио сам да прво одем на село. Тамо живе њени родитељи, моји бака и дека.
Допало ми се то што ћу тамо боравити без маме и тате. А да ли ће ми бити
занимљиво, видећемо!
На
селу сам се провео прелепо. Нисам ни сањао да ће тако бити. Чист ваздух,
природа, животиње, пространство, све ми се то допало. Бака спрема веома укусна јела и прича
занимљиве приче. Дека је толико духовит да бих га ја слушао по цео дан.
Компјутер ми није био ни на крај памети. На моје изненађење, село је било пуно
деце. Тамо сам упознао пуно другова који, као и ја, нису могли да оду на море.
Схватио сам да нисам једини и било ми је много лакше. Заиста сам уживао на
селу. Није ми било ни мало досадно. Провео сам тамо скоро месец дана, много
више него што сам планирао. Остао бих ја још, али сам се ужелео родитеља а и они
мене.
Затим
сам отпутовао код рођака у Београд. Тамо сам провео недељу дана. Не зато што ми
се није допало, већ зато што су тако одлучили моји родитељи. Рођаци су ме
водили у зоолошки врт. Обишли смо Калемегдан, ишли до Авале. Оданде се пружа
прелеп поглед. Купали смо се на базену и шетали. Видео сам и Храм светог Саве
изблиза. Улазили смо и унутра. Веома ми се допао. Одавно желим да видим стадио
Црвене звезде. Мој стриц ми је испунио и ту жељу. Био сам презадовољан.
Вратио
сам се кући. Остало је још двадесет дана до почетка школе. Почео сам са
припремама.
На
крају, и ако нисам ишао на море, лепо сам се провео на летњем распусту.
(пре неколико година написао
ученик 4. разреда)
prevepoje ovo
ОдговориИзбриши♥♥ prei♥t♥o je ko neka bajka kako si ovo napisau u cetvrtom razredu ovo je cista 5 ****♥♥♥
ОдговориИзбришиХвала! Разуме се да сам све саставе које објављујем прегледала и унела неке ситне исправке, али су то, ипак ђачки радови. Одабрани.
Избришиprelepo
ОдговориИзбришиHvala!
ИзбришиHvala sestro na ovako lepom sastavu,ovo ti piše jedan nepismeni deka Milan Savković iz sela Pepeljevca kod Valjeva.
ОдговориИзбриши