LEPA REČ I GVOZDENA VRATA OTVARA - UMEMO LI DA SLUŠAMO SAGOVORNIKA?

http://www.domzdravljanis.co.rs/news.php?str_id=3143

Evo deset preporuka koje će vam pomoći da aktivno slušate vašeg sagovornika:

1.            Budite otvorenog uma

Nemojte donositi zaključke pre nego što vaš sagovornik uopšte i počne da govori. Otvoren um znači da je oslobođen prošlosti i prethodnih zaključaka i pretpostavki. Budite svesni svojih pretpostavki i ne dozvolite im da utiču na to kako slušate sagovornika. Ne donosite zaključke o izvoru poruke pre nego što je i čujete.

2.            Koncentrišite se na poruku

Slušanje i razumevanje nisu ista stvar. Kontrolišite smetnje spoljnjeg okruženja. Odstranite svu buku i fokusirajte se na poruku sagovornika. Ne dozvolite da vam um odluta na neku drugu stranu, koncentrišite se na sagovornika.

3.            Izbegavajte mentalne protiv-argumente

Nemojte da u svom umu mentalno diskutujete protiv-argumente sagovornika dok on govori. Česta je greška da u razgovoru umesto da slušamo razmišljamo o tome šta ćemo i kako ćemo da odgovorima sagovorniku. Poenta je da u razgovoru raspravljamo argumente naglas, a ne u sebi dok sagovornik govori.

4.            Kontrolišite svoje emocije

U situacijama emocionalne uzrujanosti nemoguće je aktivno slušati sagovornika. Nemoguće je u istom trenutku raditi dve različite stvari, proživljavati neku emociju i misliti ili slušati u isto vreme. Ljudski um radi po principu ili-ili, isključi jedno da bi uključio drugo. Dve stvari ne mogu biti uključene u istom trenutku. Prvo se smirite, isključite emocije, pa tek onda možete slušati.

5.            Ne pokazujte da ste imali prethodna iskustva

Ako ste ranije doživeli sličnu situaciju, ne dozvolite da to sagovornik vidi. Prvo sačekajte da čujete sve što treba da čujete, pa tek onda povezujte sa prethodnim iskustvima, jer čovek često donosi pogrešne zaključke na osnovu iskustava kojih se u stvari i ne seća tako dobro kao što misli.

6.            Ne folirajte pažnju

Ako nešto u slušanju propustite, nemojte da klimate glavom i iz pristojnosti potvrđujete nešto što niste čuli. Mnogo je gore da vas sagovornik uhvati u laganju da ste od njega čuli nešto što niste čuli i razumeli, nego da mu otvoreno kažete da niste razumeli i da ga zamolite za pojašnjenje.

7.            Čitajte ne-verbalne poruke

Održavajte kontakt očima i pažljivo pratite sagovornikov izraz lica i govor tela. U komunikaciji mnogo više ćete saznati o pravim motivima sagovornika kroz to kako njegovo telo reaguje na pojedine elemente govora. Posebno u procesu uveravanja govor tela ima nekoliko puta veći uticaj na sagovornika nego sam govor reči. Mnogo je važnije kako smo nešto rekli nego šta smo kazali.

8.            Ne prekidajte sagovornika

Trudite se da razgovor teče naizmeničnim izlaganjem jednog pa drugog sagovornika. Dozvolite sagovorniku da potpuno završi svoju misao pa tek onda krenite sa svojom pričom. Tek kad ga do kraja saslušate moći ćete i inteligentno da pitate. Kontrolišite želju da naglas završavate misli sagovornika.

9.            Ne žurite sa odgovorima

Istraživanja pokazuju da možemo da slušamo četiri puta brže nego što možemo da govorimo, tako da imamo sposobnost da analiziramo ideje kako one nailaze i da budemo spremni da stalno primamo nove ideje. Zato nema razloga da žurimo sa reakcijama. Užurbane reakcije obično rezultiraju konfliktom.

10.          Kroz dijalog zaključite i ponovite

Obavezno ponovite sagovorniku ono što ste čuli. Takođe svojim rečima naglas rezimirajte njegovu priču. Dajte mu vašu interpretaciju onoga što ste čuli. U komunikaciji nije isto ono što je vaš sagovornik želeo da vi shvatite od onog što ste vi stvarno razumeli. Najčešće postoji razlika u interpretaciji, što je najčešći izvor kasnijih nesporazuma.

Aktivno slušanje je jedan od osnovnih alata pri rešavanju konfliktnih situacija. Konflikti se najčešće šire i razvijaju baš zato što nijedna strana nije spremna da sasluša drugu. Pogledajte naš politički život. Da li ste gledajući prenos iz Narodne Skupštine ikada imali osećaj da tu neko nekoga sluša? Da li je to dijalog ili gomila monologa koji niko ne sluša osim samih govornika? Šta mislite zašto su nam država i ekonomija u rasulu? Da li se do zajednički korisnih rešenja može doći prisilnim nametanjem ličnog ubeđenja ili konstruktivnim dijalogom?

Svaki put kad se vratim sa zapada zabezekne me koliko kod nas ljudi ne slušaju sagovornika, odnosno koliko slušaju samo sebe. To se čak ogleda i u profesiji koja bi po pravilu trebalo da bude najbolja u aktivnom slušanju, novinarstvu. Koliko sam puta na televiziji video intervju gde novinar umesto da posle pitanja prvo sasluša odgovor pa onda komentariše, on prvo sam daje dugačak i detaljan odgovor na svoje pitanje, tako da se uloga sagovornika često svede samo na klimanje glave?

(Izvor: http://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/profit/29-deset-pravila-aktivnog-slusanja-pazljivo-slusanje.htm)

*O KOMUNIKACIJI

*PRIPREME ZA ČASOVE - KREATIVNA ŠKOLA