БЛОГ ЗА ДЕЦУ, УЧИТЕЉЕ, НАСТАВНИКЕ, РОДИТЕЉЕ И ОСТАЛЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ...
среда, 8. мај 2024.
петак, 23. фебруар 2024.
* Спремни за игру ,,Слагалица"
Данас смо залепили слова на чепове од флаша. а на следећим часовима ћемо играти изру ,,Слагалица". Сваки ученик ће из кутије са поклопцем извући по 6 чепова. Од слова на извученим чеповима направиће најдужу реч. Касније ћемо повећавати број чепова.
ДЕТЕ ЈЕ ОТАЦ ЧОВЕКА: * Особине дивљих животиња – сличности и разлике ме...
ДЕТЕ ЈЕ ОТАЦ ЧОВЕКА: Особине домаћих животиња
среда, 7. фебруар 2024.
Моја осећања – секција (први разред)
Полазак у први разред представља велику промену за
дете. Оно се укључује у једну нову средину у којој основу његових активности не
чини више игра већ планско стицање знања, навика и вештина. За неке прваке ове
промене бивају пропраћене различитим страховима који смањују мотивацију за
учење. Веома је важно прихватити сва дечја осећања, не игнорисати их, причати о
њима са дететом, ако оно то жели. Зато учитељи повремено организују радионице у
којима са децом разговарају о њиховим осећањима. За то су погодни часови Света
око нас, одељењског старешине, секције, Ликовне културе, па и Српског језика.
Ја сам са мојим првацима на часу секције ,,Покажи шта знаш“ направила цвет и коцку осећања. Користили смо следећи материјал и алат: тањи картон, боје, лепак, маказе, одштампани цвет-бојанка, одштампани смајлији – осећања, одштампана мрежа коцке са изразима лица девојчице на којима су приказана различита осећања.
Одлучила сам да то буде цвет зато што су деца као цветићи и зато што су цветићи најчешћи мотиви на жачком цртежима. Најпре су деца обојила цветове и залепила их на тање картоне.
Затим су исекли цветове по спољним ивицама.
У следећем кораку су исекли смајлије и пресавили их на пола тако да сличице буду унутра. Тако пресавијене сличице залепили су у облику лепезе, лепећи половине полеђина. На крају су лепезу са смајлијима залепили у централни део цвета.
Овако залепљени, сви смајлији се виде и дете може да их листа и прегледава више израза лица изазваних различитим ситуацијама (срећа, страх, болест, туга, љутња, умор). Готове цветиће смо ставили на крајеве клупа и свако дете, ако то жели, на почетку дана (часа) окрене на лепези сличицу која одговара његовом тренутном расположењу. То ми помаже да разумем неке промене у понашањима поједине деце. Ако пак приметим код неког детета неку промену а оно није окренуло лепезу, ја га замолим да то уради.
Пошто су добили одштампани материјал остало нам је довољно времена и да склопимо коцку осећања. Одлучила сам се за коцку зато што је коцка неизоставни елемент већине дечјих друштвених игрица. Желела сам да разговор о својим осећањима схвате као једну игру и, самим тим, буду опуштени и отворени у исказивању својих осећања. Деца су исекла мрежу коцке на чијој свакој страни је сличица исте девојчице, али са различитим изразима лица.
Пресавили су по испрекиданим линијама и залепили лепком.
Ову кутију смо искористили на Часу одељењског старешине када смо детаљније разговарали о нашим осећањима. Свако је бацао коцку по три пута и причао о једном осећању од ,,отворених“ које га најчешће обузима.
Мислим
да је наш задатак, осим систематског планирања стицања знања код деце, да
обратимо пажњу на њихова осећања, расположења и промене понашања које оно
испољава у том процесу.

























