*Лазарева субота (Врбица) и Цвети - почетак Ускршњих празника

Јуче, 27.4.2013. је била Лазарева субота - Врбица

Лазарева субота - Врбица

   Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.

     Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима,  рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве  суботе.  Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу,па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

                   Извор: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/slave48.htm

Посетите ..Верски календар'':

Лазарева субота

Данас, 28.4.2013. су Цвети

Улазак Христов у Јерусалим - Цвети

   Улазак Христов у Јерусалим - Цвети, покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом,  тј. Лазаревој суботи  (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму  крајем  IV века за успомену на последњи,  царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету. Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.

    Тога дана је Исус Христос, праћен својим  ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју  Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите.  И ако вам ко год шта рекне, кажите: Tребају  Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.

Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа  Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију.  Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен".

   Угледавши  Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?",  а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског".  Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху:  "Осана, Сину Давидовом, Цару  Израиљском!"  Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше:  "Чујеш ли то што ови говоре?",  нашта им он одговори:  "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу".

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/slave48.htm

Посетите ,,Верски календар''

Цвети