* Словко тражи слово ново - ф, Ц, Џ, Ђ

 

СЛОВО Ф: (сакривено)  ФА, ФА, ФА, ФАЛА ТИ

СЛОВКО: Децо, послушајте пажљиво! Неко ми се захваљује? А зна линеко зашто? Не знам ни ја. Проверићемо! Ко се то јавља? Ко је тако фантастично фин да уме да се захвали?

СЛОВО Ф: Фала, фала, то сам ја, слово Ф1

СЛОВКО: Здраво, слово Ф. Драго нам је што смо се упознали. Драго намје што си ти културан, али морамо да те исправимо. Не каже се ФАЛА, већ ХВАЛА.

СЛОВО Ф: А, тако! Баш вам фала што сте ме упозорили!

СЛОВКО: Децо, реците му ви, мене не разуме!

СЛОВО Ф: Чекајте, где са ја то налазим? Ко сте ви? Шта овде радите?

СЛОВКО: Децо, реците му!

СЛОВО Ф: Јао, па ја сам заузео вашу фотељу! Погледајте какву имам фризуру! Овакве фамозне фризуре су сада у фазону.

СЛОВКО: Нешто си чупав,чини ми се.

СЛОВО Ф: Наравно! Ја сам филм снимао, а тамо је ветар фијукао. Ви сте мислили да је Ф неки фићфирић? Није1 Ја сам на филму говорио на француском.

СЛОВКО: Какав је то филм?

СЛОВО Ф: У овом филму појављују се фењер,фрула, флаша, фијакер, футрола...

СЛОВКО: Аф, то је права фрка!

СЛОВО Ф: Да, у филму је и филозоф свирао на флаути.

СЛОВКО: Значи није филозофирао?

СЛОВО Ф: Није, а немојте ни ви, него, оловке у руке и да ме нацртате!

СЛОВКО: Добро, не прави фрку, одмах ћемо. Ћао!

СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак путовања? (деца одговарају)

СЛОВО Ђ: (јавља се, сакривен) Ја сам ново словце. Шта мислите које занимање почиње са мном?

СЛОВКО: Не знамо. Ми чак не знамо ни ко си ти! Децо, знате ли ви које је ово слово? (деца одговарају)

СЛОВО Ђ:  Ја сам слово Ђ и са мном почиње занимање ЂАК.

СЛОВКО: Ма немој? Ђак није занимање, он не може да се запосли.

СЛОВО Ђ: Како не може? Ђак ради у школи!

СЛОВКО: Хајде да то прихватимо. И да ти се представимо. Ја сам Тајнопуж Словко а ово су ђаци прваци. Ми учимо слова.  Али, морам још да ти кажем да ђак није занимање јер он не прима плату.

СЛОВО Ђ: Није тачно! Ђак прима петице, четворке, тројке, а богами, кад не учи, и јединице и двојке.

СЛОВКО: Не, не, јединице никако!

СЛОВО Ђ: Са мном почиње и ЂУБРЕТАР.

СЛОВКО: Ма, шта ће ђаку ђубретар?

СЛОВО Ђ: Како шта ће? Без ђубретара улице би биле ђубретарнице. Ђаку би закрчен био пут до учионице.

СЛОВКО: Ух, ух, о томе нисам размишљао!

СЛОВО Ђ: Да, да, тако ђаци не би могли да постану ни лекари, ни космонаути, ни апотекари.... Ђубре би целу школу затрпало.

СЛОВКО: Е, зато добар ђак зна да су важна занимања сва и ђубре у само у канту баца.

СЛОВО Ђ:  Уосталом, свако од нас по мало мора да буде и ђак и свој ђубретар.

СЛОВКО: Да, моји другари то знају. Они брину о хигијени своје учионице.

СЛОВО Џ: Одлично! Хајднмо сада да радимо на читању и писању! Да вас ја више не задржавам. Ћао!

 

 

СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак путовања? (деца одговарају)

СЛОВО Џ: Врррррррр, врррррррр, вррррррррррррр

СЛОВКО: Ко си ти? Откуд знаш да визиш ауто?

СЛОВО Џ:  Ја сам слово Џ  и ја не возим обичан ауто, ја возим џип!

СЛОВКО: Ма немој? А где си пошао?

СЛОВО Џ: Журим, малог џинића џеп ми јавио да га је неко оџепарио. Сада морам да му носим џепарац.

СЛОВКО: Хајде да ти се ми најпре представимо. Ја сам Тајнопуж Словко а ово су ђаци прваци. Ми учимо слова.  Али, морам одмах да ти кажем да те ја нисам ништа разумео. А ви децо? Шта ти значи то џин, а шта оџепарио?

СЛОВО Џ: Ја мислим да ова деца то разумеју. Реците му децо! (деца објашњавају) Међутим, испало је да га нико није оџепарио већ да су му тата џин и мама џиница укинули џепарац. Не дају му више парица.

СЛОВКО: Сигурно није био добар! Не би му родитељи тек тако укинули џепарац!

СЛОВО Џ: Овако је било: џинић је хтео да купи џиновску теглу џема. Родитељи му нису дозволили и сада тај џамбас, уместо џемпера навукао џак и у љутњи прави страшан џумбус. Он толико џандрља да тата џин већ нервозно руке трља. Биће нови џумбус.

СЛОВКО: Е,сада нам лепо објасни шта ти значе све те речи?

СЛОВО Џ: Их, ти си стварно велика незналица! Само теби није јасно! Па, наравно кад не читаш књиге и имаш сиромашан речник.

СЛОВКО: Ух, ух,, ово је увреда! Али, ти мене ниси слушао! Ми учимо слова и вежбамо читање. Када научимо сва слова читаћемо свакога дана и обогатити свој речник.

СЛОВО Џ: Извините! Ја у журби заборавио! Џамбас је човек који продаје коње и страшно виче да би што пре завршио посао. Џумбус је неред. Џандрљати значи правити галаму. Сада смо се разумели.

СЛОВКО: Да се ми вратимо на џинића. Не верујем да су му родитељи укинули џепарац само због тегле џема. Сигурно има ту још нечега.

СЛОВО Џ:  Има, има! Неће да се купа!

СЛОВКО: Ау!

СЛОВО  Џ: Чак и када му мама руке пере, он се дере. А у девет никако не могу да га отерају у кревет.

СЛОВКО: А зашто се ти мешаш? Он је своју казну заслужио. Је л' тако, децо? (деца одговарају)

СЛОВО Џ: Ја желим да га претворим у џентлмена.... Знам, знам, питаћете ме шта то значи. Убедићу га да постане уредан и да се лепо понаша.

СЛОВКО: А шта ако те не послуша? Нећеш му ваљда дати џепарац?

СЛОВО Џ: Наравно да нећу! Али, онда ћу ја бити у проблему. Тата џин ће ме прутом џарнути, па ће за тили час наш мали џин постати још мањи, постаће сићушни уплакани патуљак ИН.

СЛОВКО: Али, слово Џ, ниси фер!

СЛОВО Џ: Знам, знам, патуљак је мали човек или било које биће. Џарнути значи чачнути и распалити ватру. Него, слушајте ви мене, што пре да научите сва слова и сами тражите значење нових речи! Ја сада журим. До виђења!

СЛОВКО: До виђења слово Џ!

  

СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак путовања? (деца одговарају)

СЛОВО Ц: Цмок, цмок, цуп, цуп...

СЛОВКО: Ко си ти? Одакле се јављаш? Хајде да се упознамо!

СЛОВО Ц:  Ја сам слово Ц. Сада сам у ципелама. У њима је моје царство.

СЛОВКО: Ја сам Словко а ово су моји другари. Ми учимо слова! Већ знамо да читамо и пишемо! Још неколико слова само имамо да упознамо. Драго нам је што смо те упознали. Него, реци ти нама: Излазиш ли ти некад из тих твојих ципела?

СЛОВО Ц: Скоро никада не излазим. Рецимо, излазио сам када сам поправљао цреп на крову који је цурио. Онда, кадаа сам морао да заштитим мацу Цицу и њеног Цилета од пса Цукија. И када сам ишао да купим мами саксију циклама. Али, све у свему, овде, у ципели сам, путујем.

СЛОВКО: Где си све путовао? Испричај нам!

СЛОВО Ц: Нема фде нисам био! Сваки сам цвет посетио,обишао све цареве и царице, видео најлепше цркве и црквице. Чак сам и и по Месецу цупкао и целог га облетео.

СЛОВКО: Ццццццццццццц.... Децо, шта ви кажете на ово? Да ли му верујете? (деца одговарају)

СЛОВО Ц: Не лажем! Све је ово истина. Имам и доказе! Где год сам био – цртеж сам нацртао. Показаћу вам када се следећи пут сретнемо.

СЛОВКО: Добро, хајде да ти верујемо.

СЛОВО Ц: Драги моји, ја сада журим! Идем на ново путовање1 Видимо се!

СЛОВКО: Здраво, слово Ц и срећан ти пут!