Поглед с прозора
Соба стидљивим сунцем окупана,
плавим небом обојена.
Ту ја време своје проводим
и маштарије у дело спроводим.
Када погледам кроз прозор
угледам занимљив призор:
планине, ливаде и дрвеће,
птица на кров слеће.
Опало је лишће, па видим пругу
и воз док пролази.
Јесен полако долази
и буди у нама сету и тугу.
Пуста су поља и њиве,
птице се ужурбано селе
као да су нам нешто криве,
к'о да побећи што пре желе.
Е, ја тада седнем у своје ћоше,
и ако нисам урадио ништа лоше.
Док ударе ветра слушам
чудовишта нека замишљам.
Ал' увек наиђу принчеви и витезови,
засевају њихови оштри мачеви.
У помоћ им притекну свемоћне виле
и принцезе лепе, миле.
Пут до прозора тада буде слободан
да посматрам природу и уживам по цео дан.
Мени је свако годишње доба мило,
ма какво време било.
Аутор: Страхиња Пенић 3/1
ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река
Поглед с прозора
Ја у малом селу живим,
лепоти природе се дивим.
Прелепо је моје село,
у њему се живи весело.
Када су лепи дани
сунцем окупани
сви напоље изађу,
мир и срећу нађу.
Али, када наиђу дани
кишним капима окупани,
јаким ветровима рашчупани
и хладноћом обмотани
прозори наши радознали
наши савезници постају.
Да бисмо леп поглед имали
отворених крила остају.
Разлива се поглед пред нама,
душу храни и милује
да никад не буде сама,
да звуке природе чује.
Природа нам се нуди,
позира, осећања буди.
Па како је не волети,
како јој одолети?
Аутор Лена Крстић 3/1
ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река
Нема коментара:
Постави коментар
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.