* Рече једна учитељица и остаде жива

 

Можда сам ја из прошлог века, али  и даље учим. Без обзира на то, и ја грешим и не стидим се тога. На грешкама се учи.

Жао ми је и признајем да сам погрешила што вам се на овај начин нисам обратила на полугодишту, што сам мислила да су презентације на родитељским састанцима и часови одељењског старешине довољнии да ће ствари доћи на своје.

Ова група ученика је скуп деце различитог узраста, са различитим карактерима, различитим вааспитањем, различитим предзнањем и различитим интересовањем. Треба их спојити да међусобно сарађају, да помажу једни другима. Осим тога што уче од мене, присутно је и вршњачко учење - уче и једни од других. Ту сте и ви да дате деци ветар у леђа и да сарађујемо.

У таквој групи деце не можете очекивати да се остала деца понашају према потребама вашег детета. То би било нереално, јер би онда и остали родитељи тражили исто. Сва деца морају да се мање или више прилагоде потребама целе групе. Моје једино оружје је разговор, али ако ја и родитељ причамо различите приче или још горе, родитељ пред дететом критикује моје методе, ништа нећемо постићи.

Дође  родитељ: ,,Знате, моје дете је просто такво. Ја му ништа не могу. ''  И тај исти родитељ захтева да ја или неки други родитељ утиче на своје. Како?  Како очекивати да неки други родитељ утиче на своје дете а ви на своје не можете?  

Туђе дете не можете  променити. Ви имате своје дете. Утичите на њега. Ваша деца су ваша слика и резултат вашег васпитања. И да се разумемо,  нико овде није угрожен. Само су се нека деца боље снашла а нека још нису.  Објасните свом детету да нису сва деца иста, да ће се тај ученик смирити али му треба више времена, да покуша да не обраћа пажњу на њега. И све то смирено, без подизања гласа. Тако ће процес укључивљња у групу тећи паралелно.