О БЛОГУ, О МЕНИ

,,Лекар је човек у оделу лекара.

Ватрогасац је човек у оделу ватрогасца.

Војник је човек у оделу војника.

Поп је човек у оделу попа.

Дете је човек у оделу детета.'''

Душан Радовић

 ДОБРОДОШЛИ НА УЧИТЕЉСКИ БЛОГ  

,,ДЕТЕ ЈЕ  ЧОВЕК У ОДЕЛУ ДЕТЕТА''  

                  УЧИТЕЉИЦЕ  ЉИЉАНЕ ПЕЈЧИЋ                                                                             

,,Учим сваког дана да бих сутра могао поучавати.'' Емил Фраге

,,Једини достојан имена учитељ је онај ко побуђује дух слободног мишљења и развија осећај личне одговорности''     

 Јан Амос Коменски

,,Највеће задовољство у поучавању јесте разумевање; без њега знање мало значи.''

Леополд

    

 Овај блог сам направила да бих својим  (а и другим) ђацима помогла у савладавању школског градива, да бих родитељима приближила активности у школи и да бих размењивала искуства са колегама. У школи радим 20 година и трудим се да моји часови буду што занимљивији (колико је то могуће у нашим слабо опремљеним школама и комбинованим одељењима). Колико у томе успевам рећи ће моји ученици и родитељи. Остали ће на овом блогу моћи да виде само део наших активности и атмосфере у школи.                                                        

     За почетак, погледајте кратку видео причу о Црвеној Реци, селу у коме се налази моја школа. Када кажем ,,моја'', ja то заиста и мислим. Наиме, Црвена Река је село у коме сам провела  детињство, а била сам и ученик  школе ,,Јован Аранђеловић'', која се тада звала ,,Моша Пијаде''. Пре 20 година сам се вратила у моју школу, али као учитељица. 

Црвена Река у срцу   

А  ко је био Јован Аранђеловић?

     ,,Један од првих људи који је схватио важност Црвене Реке као насеља на међународном путу и прузи био је некадашњи свештеник шпајске парохије Јован Аранђеловић, чије име данас носи црвеноречка основна школа. Он је најзаслужнији за изградњу цркве и школе, основа духовне и културне надградње народа и централних објеката будућег насеља.

       Рођен је 1892. године у селу Вета. Основну школу је завршио у Доњој Студени а гимназију у Нишу, где је био активни члан соколског друштва Легија части. Школовање у богословско – учитељској школи у Призрену прекида после друге године када је букнуо рат против Турака. Придружује се чети коју је водио војвода Воја Танкосић и учествује као комита у првим борбеним редовима у бици на Мердару у Првом балканском рату. после балканских ратова је демобилисан као болничар добровољац. После завршетка прекинутог школовања долази као учитељ у село Павлица код Рашке а затим 1914. прелази у село Дивљана код Беле Паланке.

    

    Бела Паланка - некад и сад - аутор: Љиљана Пејчић

       Исте године одлази у Први светски рат. По повлачењу српске војске, болничка чета у којој је служио је расформирана и поднаредник Јован Аранђеловић са четрдесет храбрих бораца прелази Албанију. Током повлачења преузима задатак да са својом четом штити српску војску у брдима изнад Љеша. Читава чета стиже на острво Видо где преузимају бригу о тешким рањеницима и болесницима од тифуса. Јануара 1916. године прелази на острво Крф а 1918. је учествовао у пробоју Солунског фронта. после рата руководи инвентаром читаве Моравске војне болнице. Чим је демобилисан јануара 1919. године постављен је за учитеља у селима Вета и Топоница. Следеће године се жени и бива рукоположен за свештеника шпајске парохије...

    Подигао је и црквени дом 1936. године, који и данас представља дом црвеноречких свештеника. После ране смрти 1949. године, Јован Аранђеловић – комита ратник, учитељ, свештеник и народни посланик је сахрањен у цркви коју је саградио и у којој је служио Богу а на осамдесетогодишњицу изградње основна школа у Црвеној Реци мења име и узима име свог ктитора за пример будућим генерацијама.'' 

(Љубинка Прокић, унука Јована Аранђеловића)

И на крају, неписано правило блоговања:

КАДА ПОСЕТИТЕ БЛОГ НИЈЕ ЛОШЕ ДА НЕШТО И ПРОКОМЕНТАРИШЕТЕ!