Ова два састава написала једна, мени веома драга девојчица (тетино анђелче) када је била ученица трећег разреда. Сада иде у седми разред. Зове се Јована Николић.
Пролеће
Дошло
је пролеће. Осећа се на сваком кораку. Кроз ваздух се шири опојан мирис
пролећног цвећа. Све је постало некако лепше, веселије.
Топли
пролећни дани и мене су измамили напоље. Привукао ме је познат примамљив мирис
свежине у ваздуху. Крошње дрвеће полако се ките нежним белим цветићима и
зеленим листићима. Само понеко стабло одскаче јер има розе хаљину. Мама ми је
рекла да су то брескве и кајсије.
Ходам
полако и пажљиво јер се бојим да не повредим тек изникле младе влати траве. Између
њих извирују плаве љубичице, жути маслачци, стидљиве беле раде...
Пролеће
је решило да природи скроји и поклони ново одело. Полако али сигурно завршава
своје предивне креације и новом модом дарује воћњаке, ливаде, шуме..., целу
природу.
''Кад
пролеће дође све на боље пође''.
Пролећне
боје
Бити
добар сликар велика је ствар. Сликарство је прелепа уметност. Зима је добра
сликарка, у то смо се већ уверили. Међутим, ни пролеће не заостаје за њом.
Сваке
године у ово време оно нечујно закуца на сва врата и својом четкицом почне да ствара савршена уметничка дела.
Највише понесе и потроши зелене боје. Њоме покрије, до тада, голе гране дрвећа, пространа поља и ливаде и
густе шуме. И поред тога никада му не понестане боје.
Пролеће
користи и остале боје. Какав би то уметник био када би користио само једну
боју. Његовој креативности никад краја.
Дрвеће, поља и ливаде прошара разнобојним цветићима. Сунцу подари златно-жуту
нијансу, па лепше светли и топлије греје. Када
све то заврши на раном воћу обоји прве
укусне плодове.
И тако
све до пред крај јуна смишља, слика, ужива у својим делима. На крају, када се
умори, прибор за сликање предаје следећем вредном сликару, лету.
Још неки састави, као идеје и помоћ у писању, налазе се на линковима:
