*Како сам победила страх - Сања Ђорђевић, 4. разред

  КАКО САМ ПОБЕДИЛА СТРАХ

Пси и мачке су ми омиљене животиње. Још као мала радо сам се играла са њима и није ме било страх. Знала сам како да им приђем, хранила их и мазила. Знала сам шта воле и знам да су оне мене волеле.

''Храброст је када 
чините оно чега
 се бојите.''
Ед Решенбахер

Али, једног дана мој пас ме је у игри случајно угризао мало за руку. То није много болело, али ме је страшно уплашило. Имала сам 7 година и нисам могла да схватим да се то догодило случајно. Много сам се уплашила и почела да зазирем од свог кућног љубимца. Нико ме није више могао убедити да је он безопасан. Без обзира на све, волела сам свог пса и недостајало ми је дружење са њим. Дуго сам се борила у себи, а онда се сетила оне пословице ''Клин се клином избија'' и одлучила да покушам да се изборим са својим страхом.

Полако сам му пришла гледајући га право у очи. Он је махао репом и тако мило ме погледао да сам истог тренутка заборавила на свој страх и почела да трчим и играм се са њим. Од тада смо нераздвојни пријатељи и више ме никада није повредио.

На крају, морам признати да сам, ипак сада мало опрезнија у тој игри.

  

            Другари