субота, 16. фебруар 2013.

*Како сам победила страх - Сања Ђорђевић, 4. разред


  КАКО САМ ПОБЕДИЛА СТРАХ
Пси и мачке су ми омиљене животиње. Још као мала радо сам се играла са њима и није ме било страх. Знала сам како да им приђем, хранила их и мазила. Знала сам шта воле и знам да су оне мене волеле.


''Храброст је када 
чините оно чега
 се бојите.''
Ед Решенбахер
Али, једног дана мој пас ме је у игри случајно угризао мало за руку. То није много болело, али ме је страшно уплашило. Имала сам 7 година и нисам могла да схватим да се то догодило случајно. Много сам се уплашила и почела да зазирем од свог кућног љубимца. Нико ме није више могао убедити да је он безопасан. Без обзира на све, волела сам свог пса и недостајало ми је дружење са њим. Дуго сам се борила у себи, а онда се сетила оне пословице ''Клин се клином избија'' и одлучила да покушам да се изборим са својим страхом.
Полако сам му пришла гледајући га право у очи. Он је махао репом и тако мило ме погледао да сам истог тренутка заборавила на свој страх и почела да трчим и играм се са њим. Од тада смо нераздвојни пријатељи и више ме никада није повредио.
На крају, морам признати да сам, ипак сада мало опрезнија у тој игри.
  
            Другари

Нема коментара:

Постави коментар

Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.