*Позно јесење јутро

Позно јесење јутро

      Освануло је сиво и хладно позно јесење јутро. Као једна стара дама јесен се спрема да нас напусти ускоро.

      Ветар свира своју мелодију између голих грана. Лишће лепрша и пада на земљу. Последњи и најхрабрији листови још се одолевају ветру.

      Киша непрестано пада, чују  се тупи ударци крупних капи по асфалту. Ретке и промрзле птице тужно цвркућу. Једино се детлић не брине што ће ускоро пасти снег. Из крошње дрвета  се чује његов весели звук.

     Дани су с ве краћи и краћи. Поља се рне од преоране земље. Сунце се појави на кратко, али као да је и њему хладно, па се брзо сакрије. Животиње су све ближе својим јазбинама.

     На пијаци има много свежег купуса. Само још да дође у наше подруме и бићемо спремни за зиму.

      И док јесен жути, седи и чека мраз, покисли пролазници журе у топле собе.

      Осећам да ће позна и веома хладна јесен ускоро уступити место зими.

 (Марта Стефановић,  5. разред

ОШ ,,Јован Аранђеловић''

Црвена Река)