КАКО ПРОНАЋИ ЖЕЉЕНИ ЧЛАНАК НА БЛОГУ?

Упутство за претрагу:

Испод овог упутства ћете уочити могућност Претражи овај блог. У бело поље унесите неколико кључних речи за претрагу. Кликните на претрага. У средишњем делу блога, где су чланци, изнад последњег чланка ће се појавити списак постова који садрже кључне речи.

Испод цитата имате и Ознаке за чланке. Кликом на одређену ознаку отварате све чланке из те групе.

У Архиви чланака, кликом на троуглић поред одређеног датума отварате наслове чланака из те седмице. Појединачно чланке отварате кликом на њихов назив.

Горе, испод назива блога исписани су називи страница(20). У њима су разврстани сви садржаји блога. Странице садрже линкове ка одређеним сајтовима или чланцима на блогу.

петак, 08. фебруар 2013.

*Прича старог извиђачког ранца - Сања Стојсављевић

''Да би се истински волео,
 треба одрасти до детета''  
 Мирослав Антић
ПРИЧА СТАРОГ ИЗВИЂАЧКОГ РАНЦА
Био је леп и сунчан дан. Летњи распуст. Један од оних дана када нисам знала шта бих могла да радим да разбијем досаду. Мама ми је предложила оно што ми увек предлажи у оваквим ситуацијама: '' Попни се на таван и пронађи неку интересантну књигу. Књигом са најлакше лечи досада.''
Послушала сам мајку. Попела сам се на таван и почела да пребирем по прашини старих ствари. Изненада сам чула један промукли глас испрекидан кашљањем. Збуњено сам се окретала и погледом тражила тог неочекиваног станара. И гле, пронашла сам један стари излизани извиђачки ранац. Имао је очи, нос, уста и бркове. Чудно, веома чудно! Ово нисам ни у најмаштовитијим мислима очекивала.  '' Шта је ово?''  излетело ми је питање. '' Па ваљда видиш! Извиђачки ранац.'' '' Али, ти говориш! Да ја то не сањам?''  '' Не сањаш. Ја заиста говорим. У ствари, сви ранчеви говоре, само што сви власници то не чују. Ја ћу ти сада испричати нешто о твом оцу. Одушевићеш се. Он је био извиђач. Одувек је волео природу. Били смо нераздвојни. Ја сам био носиљка за храну, двоглед, воду, простирку, компас, врећу за спавање и све остало што је носио са собом. Захваљујући њему видео сам и упознао много лепих и занимљивих предела, тако да ми ни један терет није био тежак. Сведок сам свих његових лепих, али и тешких тренутака. Чувао сам и његове мале и велике тајне. Колико се само пута заљубио и одљубио! Зашто се чудиш? Мислила си да си се само ти заљубила? Е, вараш се! И твом тати се то више пута десило.
Колико сам се само прелепих звезданих ноћи нагледао захваљујући њему! То је нешто незаборавно. Седиш уз логорску ватру и уз звуке гитаре тражиш своју звезду водиљу. Било је и опасних ситуација. Али, да знаш да је твој тата био веома храбар и неустрашив. Извиђач мора бити такав. Иначе не би ни био извиђач. Сада баш нисам сигуран да ли смем све тајне да ти откријем. Можда би било боље да питаш њега. Веруј ми да би се одушевила и да би и сама кренула његовим стопама. Сусрет са природом је нешто најлепше.''
Стари ранац се закашљао и заћутао. Схватила сам. Није хтео баш све да ми исприча. Прави је друг. Уме да чува тајне. Али, имам ја други извор информација: тату. Открићу још много тога.
(Стојсављевић Сања, у 4. разреду, а сада ученица 8. разреда)
Химна републичке шумске извиђачке школе, Ниш, Дивљана

2 коментара:

  1. Да, добро сте приметили! Сања је моја бивша и једна од бољих ученица. Овај њен рад је награђен на годишњици извиђачког друштва из Беле Паланке.
    Поздрав од учитељице!

    ОдговориИзбриши

Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.