недеља, 31. март 2013.

*Априлилилилили.....

 ''Једно дете увек може одраслога да научи трима стварима:
-да буде задовољан без разлога,
-да се увек нечим занима,
-да уме да захтева свим силама оно што жели.'' (Паоло Коељо)                                                   



Шала је успела
       Сви људи воле да се шале. Кажу да је смех најбољи лек. Обично и обавезно се шалимо 1. априла. То не значи да је другим данима забрањена шала.
       Гле случајности, данас је баш тај датум! Чим сам се пробудила, почела сам да смишљам кога бих могла да преварим. Маму или тату? закаснила сам. Они су већ отишли на посао. Брата? Не знам, бојим се да се на наљути. Остаје ми бака! Она се сигурно неће наљутити, а мислим да ћу успети да је преварим. Док је она била заузета кувањем кафе, ја сам померила часовник 30 минута унапред. Радила сам то веома опрезно, да бака не би приметила. Ако примети, пропаде шала! Затим сам утрчала у кухињу и почела да вичем: ''Јао, бако, па ми смо се успавале! Погледај колико је сати! Закаснићу у школу!'' Она је скочила и погледала зачуђено у часовник на зиду: ''Али, како? Могла бих се кладити да смо устале на време! Како је време тако брзо прошло? Шта ћемо сад?'' 
        Нисам више могла да се уздржавам, али и било ми је по мало жао баке, па сам праснула у смех и рекла: ''Априлилили!'' Наравно, смејала се и бака.
 Смешне ситуације из школе

 Наставничка капа
      Имали смо у школи наставника математике који је обавезно носио капу и сви су га по њој препознавали. Када стигне у школу, окачи је на чивилук у канцеларији и поново узима када крене кући.
       Једног дана је дошао до излаза из школе и приметио да је заборавио капу. Ту се нашао један ученик кога је он послао да отрчи до канцеларије и донесе је. Ученик је, наравно, отрчао и, ушавши у наставничку канцеларију рекао. ''Дајте ми наставничку капу из математике!''

Чула
      Разговарала учитељица са ученицима о чулима. Деца су некако успела да се сете свих чула, осим чула мириса. Учитељица је покушавала да их наведе да се сете и у једном тренутку пантомимом показала мирисање. Један ученик је скочио и рекао: ''Чуло усмрцања!'' 
      (УСМРЦАЊЕ  (локализам)- означава радњу у којој деца не бришу нос марамицом већ спонтано спречавају очигледно цурење из носа, што није културно)

Ко разуме, схватиће 
     Зима је. Велики одмор. Веома хладан дан, али је ученик првог разреда који неколико километара пешачи до школе ипак дошао. Остала деца се грудвају у дворишту. Он улази у наставничку канцеларију, видно узбуђен и каже: ''Овија ме терају да се бијемо с грудве а ја сам иззебал и неје ми до тој!'' 
      (ПРЕВОД:  Ови ме зову да се грудвамо а ја сам се смрзао и није ми занимљиво).



Нема коментара:

Постави коментар

Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.