КАКО ПРОНАЋИ ЖЕЉЕНИ ЧЛАНАК НА БЛОГУ?

Упутство за претрагу:

Испод овог упутства ћете уочити могућност Претражи овај блог. У бело поље унесите неколико кључних речи за претрагу. Кликните на претрага. У средишњем делу блога, где су чланци, изнад последњег чланка ће се појавити списак постова који садрже кључне речи.

Испод цитата имате и Ознаке за чланке. Кликом на одређену ознаку отварате све чланке из те групе.

У Архиви чланака, кликом на троуглић поред одређеног датума отварате наслове чланака из те седмице. Појединачно чланке отварате кликом на њихов назив.

Горе, испод назива блога исписани су називи страница(20). У њима су разврстани сви садржаји блога. Странице садрже линкове ка одређеним сајтовима или чланцима на блогу.

понедељак, 22. април 2013.

* Моје место у мом месту - Дан планете Земље!


ДАНАС ЈЕ ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ!
(Посетите ,,Календар сећања'')
Моје место у мом месту
Да могу као пчелица летети с цвета на цвет,
тражећи капље медене цели бих обиш´о свет.
Ма куда стиг´о далеко, у срцу осећам свом
да бих се, као и пчелица, вратио у свој дом''
 Бранко Халуса

      Као што свака птица своме јату лети, тако и сваки човек увек тежи да се врати у свој родни дом, родно место. Тамо проводи, или је провео незаборавне дане детињства, богате веселом игром, жагором, насмејаним лицима. Сигурност дома и родног места помаже човеку да се ослободи и у својој пуној снази и лепоти усправи, да не дозволи да заувек остане ,,дрво које се лако савија''.
       Ја и моје место, ево, успешно се дружимо прелепих дванаест година. Да ли смо добри другови? Наравно! Како смо то успели? Знамо да се родно место не може бирати по жељи. Њега нам је, попут родитеља, одредила судбина. Али, ни прави и искрени друг се не бира. Другарство са неким једноставно бива, ко зна због чега, као љубав.
       До сада сам своје окружење посматрао са лепше стране, осмехом и добротом покривао неке ситне мане свога места. А оно ми двоструко узвраћа. Помаже ми да одрастем и оспособим се да учествујем у његовом развитку. Јер, само су људи обдарени стваралачком снагом да усавршавају и умножавају оно што им је дато.
      Само у свом месту могу да живим свим својим бићем, да се осећам слободно и сигурно. У њему могу слободно да плачем, ако ми се плаче; могу да галамим и вичем из свег гласа...али и да стрепим, да се надам, да очекујем помоћ и правду за потиштене и казну за зле и неправедне. Уселило се ово мало место у моје срце, дотакло је моју душу, а она, некад затрепери као лист на ветру, некада се затегне као струна, а некада заигра као гудало на жици или прст на тамбурици. Тада потеку тонови који, као ехо зраче љубављу и наоружавају надом да је све могуће. Могуће је мењати и усавршавати своје окружење.
    Дружићемо се ја и моје место и даље. Верујем да ћу помоћи да оно постане још лепше, веселије, перспективније и примамљивије. Само такво може да освоји срца и душе великог броја деце, будућих људи. А људи су највеће богатство сваког места.
       Ако ме путеви живота одведу негде далеко, у кутку срца увек ће живети љубав према месту у коме сам се родио и провео детињство. Ту љубав ћу носити као највеће благо и при сваком поновном сусрету са њим неће изостати осећање радости, лепоте и узвишености у души.






Нема коментара:

Постави коментар

Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.