КАКО ПРОНАЋИ ЖЕЉЕНИ ЧЛАНАК НА БЛОГУ?

Упутство за претрагу:

Испод овог упутства ћете уочити могућност Претражи овај блог. У бело поље унесите неколико кључних речи за претрагу. Кликните на претрага. У средишњем делу блога, где су чланци, изнад последњег чланка ће се појавити списак постова који садрже кључне речи.

Испод цитата имате и Ознаке за чланке. Кликом на одређену ознаку отварате све чланке из те групе.

У Архиви чланака, кликом на троуглић поред одређеног датума отварате наслове чланака из те седмице. Појединачно чланке отварате кликом на њихов назив.

Горе, испод назива блога исписани су називи страница(20). У њима су разврстани сви садржаји блога. Странице садрже линкове ка одређеним сајтовима или чланцима на блогу.

петак, 15. март 2013.

*Ваше дете је стидљиво?

O STIDU I SRAMOTI
Jedan se stideo
da pita gde je klozet.
I šta je bilo?
 Ništa. Upiškio se u gaće.
Jedan se stideo
da kaže gde ga boli.
I šta je bilo?
 Ništa. Nisu ga izlečili.
Jedan se stideo
da kupi u radnji gaće.
I šta je bilo?
 Ništa. Išao je bez gaća.
Jedan se stideo
da kaže devojci da je voli
I šta je bilo? 
Ništa. Udala se za drugog.
Dušan Radović

Stidljivost može da bude deo detetovog karaktera, nasledni faktor, ali i prolazna faza u njegovom odrastanju...

Stidljivost se često tretira kao kombinacija straha, prividne (ne)zainteresovanosti za okolinu, povučenost u sopstveni svet... Govor stidljivih osoba (ima ih i odraslih, ne samo dece) je tih, spor, kolebljiv, ponekad drhtav.. U vršnjačkom okruženju ona postaju zbunjena, jer tu važe drugačija pravila ponašanja. Potrebno im je vreme da savladaju veštinu komuniciranja sa vršnjacima. Sa druge strane, stidljivo ili povučeno dete biće omiljeno kod nastavnika u školi.  Ono ne "pravi" nestašluke, odbija rizike, niko ne mora da ga opominje da bude poslušno ili mirno na času. Međutim, stidljivost se u današnjem društvu sve više prepoznaje kao mana, tačnije - nedostatak upornosti, ambicija... i svih onih za uspeh neophodnih sposobnosti.

GRANICA. Roditeljima se uvek preporučuje da ne insistiraju da dete bude odraz njihovih sopstvenih ambicija, da budu svesni njegovih mogućnosti i da ga samo usmeravaju uz blago podsticanje. Međutim, odrediti granicu između detetove prirode, tj. tolerancije na njegovu prirodu i onoga što treba da usmeravate je veoma teško.

“Opasne” rečenice
Kada svom stidljivom detetu kažete: “Prestani da crveniš”, “Opet mucaš...“, dodatno ćete ga postideti. Takođe, nemojte tražiti krivca. Ako pred detetom komentarišete da je ono stidljivo, jer je, na primer, “povuklo”, nasledilo ovu osobinu od porodice svog oca vi, zapravo, potencirate genetsko nasleđe. Dete će tada steći utisak da je to neko nepromenljivo stanje, deo porodične tradicije. Tako ćete uticati da se ono pomiri sa negativnim osećanjem sebe, sprečiti ga da se razvija. Svaka oštra reč pogoršava osećanje stidljivog deteta koje ima u odnosu na samog sebe. Izbegavajte kritike i svako ruganje, podsmešljive ili ironične nazive.

SAMOSTALNOST. Od najranijih dana učite dete da ima svoje obaveze. One će biti primerene njegovom uzrastu, menjaće se sa njegovim odrastanjem i postepeno postajati sve složenije. Naime, kada umesto njega obavljate njegove zadatke, kod deteta se može razviti stav da ono samo za obavljanje tih zadataka nije sposobno. Ove obaveze ne tiču se samo kućnih poslova ili higijenskih navika, već i određenih pravila ponašanja. Tako ćete, na primer, sa četiri godine tražiti od njega ne samo da sprema iza sebe svoje igračke, već i da kaže „Dobar dan“ kada sretne nekoga koga poznaje.

SOCIJALNE VEŠTINE. Vaše dete ne poznaje socijalne veštine jer nema iskustvo koje u razvijanju socijalnih odnosa imate vi. Naučite ga "magičnim" rečenicama, primerenim njegovom uzrastu. Odnosno, kada ga podstičete da ono učini prvi korak u nekoj igri sa vršnjacima, uz rečenicu: "Mogu li i ja da se igram sa vama?", uveliko utičete na razvoj njegovog samopouzdanja. Čak i ukoliko ga druga deca odbiju u igri, vaše dete je premostilo veliku prepreku prvog kontakta i poboljšalo sliku koju ima o sebi. U sopstvenim očima, posle ovog koraka biće hrabrije, odlučnije, samostalnije.

VRŠNJACI. Omogućite detetu što više susreta sa njegovim vršnjacima, a vi pokušajte da ga u ovim prilikama što više ostavljate da se snalazi samo u rešavanju potencijalnih konflikata. Vi budite podrška i neko ko "uskače" kada ono ne može samostalno da se izbori, ali je od ogromne važnosti da mu dozvolite barem pokušaj za samostalno rešavanje sukoba. Naime, ukoliko u predškolskom i kasnije osnovno-školskom uzrastu deca ne nauče da se izbore sa svojim problemima i stresovima, neće to savladati ni kada budu stariji i imali neke druge, možda veoma ozbiljne probleme. Takođe, ako navikente dete da vi rešavate njegove sukobe ono ne može da razvije sugurnost u sebe i nije sposobno za komunikaciju kada vi niste prisutni.

PRIVATNOST. Pokažite detetu da razumete njegovu potrebu da čuva svoj lični prostor i da poštujete njegovu privatnost. Kucajte u sobu pre nego uđete, ili u kupatilo dok se ono kupa.

Prihvatite dete kakvo jeste
Ne insistirajte da se dete što više druži i ne ubeđujte ga da se sa vršnjacima ponaša onako kako vi smatrate da je poželjno. Dete mora da uspostavlja lične, osobene odnose sa svojim drugarima, u kojima će se snalaziti (negovati

SLOBODAN IZBOR. Podstaknite njegovo samopouzdanje dozvoljavajući mu što više samostalnih odluka, primerenih njegovom uzrastu. Na primer, neka samo bira svoju odeću za sutrašnji dan.

SLOBODAN STAV. Pružite detetu što više prilike za izražavanje sopstvenih stavova i emocija. Podstičite polemisanje i verbalno sukobljavanje kako bi se dete uverilo da ima pravo na stav različit od vašeg (ili drugih osoba) i da izražavanje tog stava ne samo da nema negativne posledice po njega, već mu može doneti neke dobrobiti (na primer: bolji status u vršnjačkoj gupi).

Ne prisiljavajte dete
Kada od svog stidljivog deteta, po principu “klin se klinom izbija”, tražite da se eksponira u javnosti (na primer, da recituje pred gostima), dodatno ste pojačali njegovu stidljivost. Ono će ubuduće zamišljati slične situacije i tako ojačati osećanje treme i nesigurnosti.

KONSTRUKTIVNE POHVALE.Podrazumeva se da je stidljivoj deci pohvala veoma podsticajna za razvoj. Međutim, kada su one uopštene, na primer: »Baš si ti dobar mamin dečak”, ili popularne fraze: "Moraš da veruješ u sebe", dete ne može da ih razume i teško mu je da u njih poveruje. Zato je daleko efikasnije da vaše pohvale budu konkretne, da se odnose na neko učinjeno delo, uložen trud ili postignut rezultat. Takve su pohvale: "Divan ti je crtež, ali mi se posebno dopada ovaj deo"... (zatim izdvojite jedan deo crteža), ili "Odlično si sredio svoju sobu".

RAZGOVOR. Pokušajte da analizirate detetove emocije. Ukoliko, na primer, ne želi nekog druga da pozove na svoj rođendan, pitajte ga zašto. Insistirajte na odgovoru, jer je to važan putokaz u razumevanju toga da li detetovo odbijanje ima za osnovu stidljivost ili strah da će biti odbijeno, ismejano, odbačeno... Cilj ovog insistiranja je da razumete detetov stav a ne da ga promenite i privolite dete da druga, ipak, pozove.

KUĆNI LJUBIMAC. Pojedina deca prevazilaze stidljivost tek u situacijama očigledne saradnje. Tako, kućni ljubimac koji zahteva otvorenu pažnju i zadovoljavanje svojih potreba ne ostavlja mnogo mogućnosti detetu da se povlači i bude stidljivo. Naime, u ovom odnosu, emotivna otvorenost i vezivanje (za još nekog osim za mamu i tatu) se podrazumevaju.

LIČNI PRIMER. Preispitajte sebe. Možda je stidljivost ili neko drugo ponašanje koje vas "izluđuje" dete preuzelo posmatrajući svoje najveće učitelje i najjače autoritete, tj. vas. U tom slučaju, menjajte prvo sebe. Dozvolite mu da "proviri" u vaš svet. Pričajte mu o svom detinjstvu, opišite nekoliko vaših iskustava i kako ste se sa njima izborili. Odnosno, pokažite ličnim primerom kako ste pobedili svoju stidljivost i naučili da se borite i negujete svoja prijateljstva, budete samopouzdani i sigurni u sebe.

-----------------------------------------------------------------
Sprecite poredenje. Nije dobro da svoje dete poredite sa drugom decom, bez obzira da li je dete sa kojim poredite svoje, najbolji dugar ili rodeni brat ili sestra. Umesto toga, fokusirajte se na to šta vaše dete cini drugacijim od druge dece. Stavite detetu do znanja koliko je taj deo njegove/ne licnosti poseban. To ce podici samouverenost kod deteta i pomocice mu/joj da se oseca ugodnije pred drugima. Tako da, ako vaše dete nije nadareno za fudbal, ali divno crta, upišite ga na casove crtanja umesto fudbala.

Pazite na svoje reci. Pricajte kako se vaše dete oseca kada je stidljivo. Na primer, ako se vaše dete sakriva iza vaše noge i ne želi da se javi poznaniku, trebali biste reci: ‘Trenutno si jako stidljiv/a. To je uredu- možeš se javiti kada budeš spreman/na.’ Nemojte govorite poznaniku ‘Izvinite, moje dete je stidljivo.’ U ovim recima je jako mala razlika, ali deci je uvek bolje reci ‘osecaš se stidljivo’, nego ‘on/ona je stidljiv/a’, jer ove reci opisuju trenutno stanje vašeg deteta, ne detetovu licnost.

Pružite obilje nežnosti i ljubavi.Osnovna stvar koju moramo, kao roditelji, da pružimo detetu je sigurnost i ljubav. Tako ce dete izrasti u samouvereno i sigurno u sebe. Znajuci da ste vi uvek tu kada ste im potrebni, pomocice vašem detetu da se oseca sigurnije u društvu drugih. Bez obzira na sve, obasipajte vaše dete poljupcima, zagrljajima i pažnjom.


-----------------------------------------------------------------

Ne moraju svi da te vole
Da bi se sprečile neželjene posledice, važno je da dete tokom odrastanja nauči da razdvaja sledeća dva pojma: biti prihvaćen od strane drugih i biti važan drugome. Oni su potpuno različiti i stoje u nezavisnom odnosu. Jasnom porukom: "To što te neki ne prihvataju, ne znači da si ti manje vredan od drugih" vremenom postižemo da dete zameni svoju infantilnu sliku sveta realnom.

Obmanjivanje deteta kako ga svi vole, roditelji učvršćuju zablude koje se odrastanjem teško prevazilaze. Deca istinski pate kad osete da ih neko ne prihvata, zato što to poistovećuju s tim kako ih drugi ne vole. Ovo se naročitu odnosi na decu koja treba da pođu u školu. Postoji mogućnost da u razredu učitelji ne prihvataju svu decu podjednako, što mališani brzo uoče. Doživljavaju to kao nepravdu i zbog toga pate. Neka deca svoju tugu znaju glasno da iskažu, dok druga to ne umeju, nego pokazuju tako što često zbog malih stvari zaplaču, odbijaju da idu u školu… Dobrom pripremom roditelj može uspešno da spreči pojavu neprijatnih osećanja kod deteta i umanjiti mu mogućnost za donošenje pogrešnih zaključaka.
Nekoliko korisnih saveta
Govorite detetu sledeće:
"Ne moraju da te svi vole."
"Ne moraš da se trudiš da se dopadneš svima."
"Neki ljudi će te u životu rado prihvatati, a neki neće. Ne treba da zbog toga sebe okrivljuješ ili da se loše osećaš."
"Prihvati mogućnost da ćeš neke osobe jako zavoleti u svom životu, a da one tebe neće voleti."
"Biće situacija u kojima ćeš raditi s ljudima koje nećeš voleti."
"U redu je ako ne voliš baš sve ljude koje poznaješ."
Preuzeto iz knjige "Zašto to radiš?" 
---------------------------------------------------------------------------------

Још различитих текстова намењених, пре свега родитељима,  можете наћи  ОВДЕ

2 коментара:

  1. Одличне сте чланке одабрали. Корисно. Дијана

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала. Иначе, ово су делови чланака сакупљани са свих страна, па нисам навела извор, али навела сам имена аутора и ја сматрам да су одлични.

    ОдговориИзбриши

Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.