четвртак, 16. април 2020.

* Велики четвртак, Велики петак и Велика субота


  Велика недеља Ова недеља се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у нашим храмовима врше посебна богослужења, и пожељно је да верници у њима редовно учествују. У овој недељи су најважнији празници Велики четвртак и Велики петак. 

   На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. Тога дана Господ је установио Свету тајну причешћа, зато је добро тога дана примити причешће. На тај дан свештеник спрема честице за причешће болесних током целе године. Увече, се читају дванаест Јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ клечи.
  У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. 


  Велики петак, слави успомену на Христово распеће. У нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је насликано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.
   Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак неки верници до предвече не једу ништа док неки једу само хлеб и воду.


Велика субота или страсна субота је хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. 
   Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. 
   Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи.
    У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.



Извор: Википедија


Нема коментара:

Постави коментар

Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.